Почетак

Шта је социологија?

Од ове школске године започињеш изучавање једног новог наставног предмета који се бави питањима са којима се и ти сигурно суочаваш:
,, Сва питања социологије упућују нас на једну чињеницу којa је исто толико доступна нашем искуству као што су му приступачне и природне чињенице из наше околине. То је друштво као чињеница која нас тако интензивно подсећа на своје присуство да постоје добри разлози да је назовемо неумољивом чињеницом” ( Ралф Дарендорф, Homo sociologikus, Градина , 1989, стр. 86).
Међу социолозима не постоји сагласност шта је то друштво; једна од могућих дефиниција гласи: друштво је свака скупина људи повезана својим специфичним људским деловањем.

Похађаш одређену школу, проводиш слободно време са својим вршњацима у кафићима и дискотекама, забављаш се на рођенданима и журкама, поштујеш своје родитеље и професоре. Не можеш изаћи на улицу, како то даље примећује Дарендорф, а да између тебе и света не посредује друштво као неумољива чињеница.
Друштво је, значи, оквир живота свакога од нас. Оно је предмет проучавања социологије, једне релативно младе научне дисциплине, настале средином 19. века.
Свака друштвена појава, почев од оних које су на први поглед баналне, све до глобалних друштвених процеса, могу бити предмет проучавања социологије.
Навешћемо један пример:

Пример:
У многим земљама, па и у нашој, за потрошаче веома су атрактивне продавнице половне робе ткз. Second hand. Како можемо да анализирамо овај феномен?

Прво, са становишта потрошача оне пружају могућност куповине јефтинијих одевних предмета. Неки људи нису у прилици да се одевају у скупим бутицима, да носе фирмиране ствари. Отуд им је куповина у оваквим радњама од великог економског значаја.

Друго, трговци овом робом остварују релативно добру зараду, јер јефтино набављају артикле овакве врсте. Роба се купује на ,,кило”, преноси у контејнерима до крајњих потрошача. Корист има и држава, јер наплаћују таксе и порезе на промет робе.

Треће, овакву економију омогућавају развијена саобраћајна средства и комуникације тако да није проблем да се роба допреми из једне земље у другу. Развој саобраћајних средстава је део процеса глобалног повезивања света.
Четврто, многим је купцима половне одеће одлазак у Second hand постао не само економска потреба, већ и навика, својеврсна култура свакодневице коју они брижљиво упражњавају. Купци се међусобно познају, размењују искуство у погледу квалитета изложене робе.

Пето, феномен се може посматрати и са становишта друштвених неједнакости о којима ће касније бити више речи. Које категорије људи највише купују половну робу? Којим друштвеним слојевима и класама они припадају? Истраживање би требало да покаже да ли се овакав вид потрошње може третирати и као израз друштвене слојевитости.

Социолошки поглед на друштво пружа нам прилику да друштвене појаве које се, споља гледано, односе само на појединце, сагледамо много шире
као делове сложенијих друштвених кретања.
Реч социологија води порекло од латинске речи societas што значи друштво и грчке речи logos што значи наука.
Кључне речи: Logos- вишезначан термин;реч, говор, граматачки исказ, својство истине, слово, ред, разум, ум, учење, истинско учење,закон, поступак, доказ, математички аксиом,божји ум,клица,постојање, божја реч.
Наука (grč, episteme, lat. scinetia) је скуп свих методички стечених и систематски сређених знања, као и делатност којом се таква знања стичу.

Социологија је наука о друштву, одређење које само по себи не значи ништа, јер постоје и друге друштвене науке: право, политикологија, економика, историја….
У чему је онда специфичност социлогије као друштвене науке?

Пример:
У једном нашем граду требало би ускоро да започне изградња рафинерије. Поставља се питање како можемо анализирати ту друштвену појаву?
Економија ће поћи од поделе рада, фактора производње, ефикасности. Право би занимале правне основе преузетих обавеза инвенститора и градских власти, одређене процедуре и норме које би требало испунити. Политикологија би испитивала доношење те одлуке са становишта структуре власти. Историја би покушала да успостави поглед на континуитет у развоју индустрије на том подручју.

Социологија би све то узела у обзир и објаснила како ће развој те технологије утицати на живот грађана на том подручју.
Видимо да разлике између друштвених наука постоје по томе шта проучавају, целину друштва или поједине области (предмет), затим како то
чине, које методе и истраживачке поступке користе, и на који их начин примењују.
Социологија је општа наука и као таква представља темељну друштвену науку која проучава друштвене појаве у њиховој повезаности развијајући глобални приступ стварности.

У својим истраживањима она се ослања на резултате других друштвених наука, као што се и те науке ослањају на социологију која им даје оријентацију у њиховим истраживањима.
Посебне друштвене науке не могу бити објективне и прецизне ако не полазе од социологије као основе.
Заснивајући се на њој оне одређују суштину друштвених појава које проучавају. Посебне друштвене појаве не могу се објаснити ако се не доведу у везу са другим друштвеним појавама и друштвом у целини. Тако настају и посебне социологије. Рецимо, политичке науке проучавају садржај политике, али суштину политике као друштвене појаве и везу политике и других друштвених појава можемо сагледати тек из перспективе једне посебне социолошке дисциплине која се зове социологија политике. Посебне социологије постоје паралелно са одговарајућим посебним друштвеним наукама.

Социологија се бави оним што је опште, релативно непромењиво у друштву и по томе се она разликује од опште историјекоју више занима оно што је конкретно и посебно у друштвеним збивањима.
Зато је социологија и теоријска наука која тежи да открије опште услове настанка неке друштвене појаве.
Социологија је и емпиријска наука, јер се бави појединачним истраживањима друштвених феномена чије резултате систематизује и претвара
у општа знања. Стога бисмо могли рећи да је социологија општа,
теоријска и емпиријска наука која проучава
друштво у његовој глобалности.

Како друштвене појаве не настају изоловано већ су делови одређених друштвених целина ( структура), можемо рећи да су друштвена структура и елементи из којих се она састоји (о чему ће бити речи у наредним поглављима) предмет проучавања социологије.
Друштвена структура није непромењив склоп односа између елемената који је творе, већ се и сама развија, па се социологија бави и друштвеним променама унутар структуре и промена- ма саме структуре, односно друштвеним развојем и напретком.

Поред социолошког, постоје и други приступи друштвеној стварности. Мишљење о друштву често заснивамо на здраворазумском искуству које је лично, субјективно и као такво не трпи никакав поговор.
Постоји и идеолошко мишљење које друштво сагледава из перспективе групе којој припадамо. Религиозно оријентисани људи имају у основи ирационални став према стварности који се не може егзактно проверити као што је то случај у науци. За разлику од њих, социологија је заснована на објективним научним принципима о којима ће бити више речи у наредним лекцијама.

За размишљање:
-У свакодневној комуникацији често се могу чути поруке типа: ,,Сви мушкарци су исти”, или ,,Све жене су исте”. Изречене тврдње зависе од полне припадности њихових ,,аутора”. Какав је то начин размишљања? Има ли универзално важење или обавезује само оног који тако нешто тврди? Може ли се такав образац мишљења критиковати?
-У нашем народу постоје бројне изреке. Једна од њих гласи: ,, Врана врани очи не вади”. Можемо ли ту изреку довести у неки социолошки контекст? О каквој је то солидарности реч? Имају ли сви припадници појединих друштвених група исто или бар слично мишљење о друштву?

Одговори на ова питања требало би да те доведу до сазнања да наша мишљења често зависе од мишљења групе којој припадамо што је одлика идеологије.
-Упркос томе што је вера у својој бити ирационална, у школама постоји веронаука као изборни предмет. Она има за циљ да на један рационалан и систематичан начин пренесе одређена религијска искуства ученицима. Да ли је то у потпуности могуће?

Сажетак
Социологија је општа друштвена наука која проучава целину друштва, друштвену структуру и друштвене промене и развој. Она је и теоријска наука јер проучава опште услове настанка друштвених појава, а и емпиријска зато што се бави истраживањима појединих социјалних феномена чије резултате затим уопштава и претвара у систематична знања.

Социологија није усамљена у проучавању друштва, то чине и друге друштвене науке са којима је она предметно и сазнајно повазана. На основу тог односа настају и посебне социологије. Осим социолошког (научног), постоји идеолошки и здраворазумски приступ друштвеним појавама. За разлику од њих, социологија је заснована на објективним научним принципима.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s